Mortein16's Last.fm Journal

Tri dana iz sna

Tue, 3 Jul 2012 00:45:21 +0000

Wed 27 Jun – Belgrade Calling 2012
Belgrade Calling

Imao sam najbesmisleniji ispit u životu u četvrtak ujutru. Izgubio sam četiri sata sna na odlaženje do besmisla, polaganje besmisla i vraćanje sa besmisla. Bilo je oko 10 ujutru kad sam se vratio svom snu. U 12 sam se probudio, popio kafu i otišao na stanicu da sačekam društvo. Projekat Belgrade Calling je počeo.
Imali smo sat, dva da umrtvimo većinu sranja u glavi i prkosimo paklu sa Sunca, pa smo kupili X limenki piva i popili sve to. Na putu do Ušća smo popili još X. Vreli zraci su nas pržili, i doprineli krčkanju ledenog eliksira u utrobi. Ali tog dana sam trebao da vidim Black Label Society, Ozzy Osbourne-a, i Cult, pa mi se ne bi mnogo jebalo ni da su govna padala sa neba. Na ulazu smo na brzinu sabili preostale količine alkohola i utrčali unutra. Neki momci su delili žute narukvice. Prišao sam, oni su mi stavili narukvicu, i rekli nešto na šta nisam obratio pažnju:
''Prvih 500.. besplatno.. ''
'' Dobro, dobro... ''
Snimio sam šank i krenuo po još piva. Onda je drug iza počeo radosno da skače i viče:
'' Dobili smo besplatne karte za sutra! Gledaćemo jebeni Faith no More ! ''
Nisam mogao da verujem. Vratio sam i pitao likove koji su delili.
'' Da, da, vi ste među prvih 500 i to vam je propusnica za sutra! ''
Uveliko je pržio Satyricon, a ja sam otrčao do šanka uz razne neartikulisane poluratne pokliče u čast sutrašnjeg odlaženja na Faith no More i Sisters of Mercy.
Dok smo našli mesto, promuvali se po parteru, Satyricon je završio i na bini su počele pripreme za Paradise lost. Ozvučenje je bilo odlično, imali smo jako dobar pogled ka bini, a zvezda je nastavila da nas topi, kao što smo mi topili pivo.
Black Label Society. Sirene .Poglavica Zakk Wylde izlazi sa svojim bendom i počinje da prži Crazy Horse. Publika urla. Nižu se tvrdi rifovi i virtuozne solaže. Na Funeral Bell-u leti perje. U jednom trenutku par nadrkanih kvazigotičara pokušava da pobegne od euforije, ali im ne uspeva, bivaju usisani eksplozivnim početkom Fire it up, vraćeni sa parade mrtvih. Crazy fucking horse fired it up. Kulminacija -- manijački solo Zakk-a, melodični krici refrena Stillborn – nenormalna energija, progresivni vokal i fantastičan nastup benda Black Label Society naterali su Sunce da spusti glavu, spremajući nebo za zvezde, a zemlju za Cult.
Jako mi je teško da opišem svoje emocije kad je Cult u pitanju. Dobro prepoznatljivi zvuk gitare i glas Ian Astbury-a, sama njihova pojava, promešana leptirima i alkoholom u mom stomaku, naterala me je da pustim suzu. The Cult je jedne letnje noći pod zvezdanim beogradskim nebom svojom muzikom razvalio desetine hiljada utroba. Počeo sam da se pitam da nije pored AC/DC-a, Mejdena, Metalike i mnogih drugih bendova, baš ovo najbolji koncert koji sam gledao. Iako sam se u jednom trenutku stvorio pored jednog od mnogobrojnih imbecila koji su došli da se slikaju i snimaju za fejsbuk, celim svojim telom i celom svojom dušom sam se predao moćnom zvuku jednog od najboljih bendova svih vremena. Wild Flower, Rain, Love Removal Machine, She sells Sanctuary, Fire Woman, pa stvari sa novog albuma, dokaz da su to oni—ZVUK, MUZIKA! Ne mogu da pišem o tome, vraćam se na Rain, jer sam apsolutno siguran da su tih par minuta bili odvojeni trenuci večnosti u kojima sam se osećao najsrećnije u životu.
'' Aleksandre, kad si bio najsrećniji na svetu? ''
'' Kad sam video Cult kako svira Rain i prvi čuo Wild flower na ćaletovoj ploči. ''
'' Pa zar nisi bio srećniji kad si čuo Wild flower uživo? Da nije zbog tehničkih problema sa gitarom?''
Tu bi mu već iščupao jezik ili slično. Da, desio se manji tehnički problem, ali kom se jebe. Wild flower je najbolja pesma na svetu i ne postoji način da se to pokvari. Jednostavno se desilo na Kiši, i nenadano me ponelo.
Veliko finale. Ozzy Osbourne. Neko ko je delom kriv za načine na koje smo pokušavali da živimo. Bark at the Moon, Mr. Crowley, Suicide Solution, Shot in the Dark, Gus G siluje gitaru, a Ozzy svoje godine. Đavolski dobra atmosfera. Uželeli smo se da vidimo zajedničkog oca muzike koju slušamo. Mrzi me da pominjem Sleša, koji je pored Gus-a i Zakk-a svirao gitaru. War Pigs, Iron man. Zatvaram oči i vidim klince iz Birmingema davne 69' godine. Otvaram oči i vidim kako Geezer Butler svira početak N.I.B-a 2012te ispred mene. Vidim jezivi omot prvog albuma Black Sabbath-a.
Some people say my love cannot be true,
please believe me, my love, and I'll show you!
I will give you those things you thought unreal,
The sun, the moon, the stars all bear my seal!
Track 4 from Black Sabbath's 1970 debut album.
Credited to Tony Iommi, Bill Ward, Geezer Butler and Ozzy Osbourne.
Paranoid. Telo se buni, noge pucaju, poslednje zalihe znoja najavljuju kraj, ali ne! Paranoid diže iz mrtvih i nastavljamo. Ozzy Osbourne peva i telo ne postoji! Lom, vrisak, divljačko urlanje! Dostojanstveni kraj obeležen numerom je bila i ostala početak nečeg novog!
Petak, 18 časova popodne. Ortaci su otišli ranije, a ja sam morao da ostanem da učim za ispit koji sam imao sutradan u 8 ujutru. Sedim na stanici trojke u Kneževcu i pijem treću limenku piva. Ostale su još dve. Na putu do Ušća sam se propisno nalio.
Stigao sam taman da vidim kako se Rotten pozdravlja sa publikom. Kažu da je Ugly Kid Joe pocepao. Pijan sam.
Ne slušam Darkness, ali moram da priznam da sam bio jako prijatno iznenađen energijom i snagom kojom su svirali muziku koju sviraju. Publika je bila primetno oduševljena primetno visokim vokalom primetno istetoviranog Justin Hawkins-a.
Počinju da presvlače binu u belo. Stavljaju cveće. Kasno je. Izlaze momci u belom. Jedan od njih ima šešir i počinje da peva Delilah od Tom Jones-a. Čovek pored mene kaže da je pesma starija do mene. Slažem se sa njim. Faith no more. Mike Patton se poigrava svojim vokalnim sposobnostima. U jednom trenutku mi se učinilo da je lik u stanju da death metal isto toliko dobro kao i operu. Neverovatno moćan glas objašnjava stalni samouvereni izraz lica. Oduševio sam se kad sam čuo Midlife crisis. Diggin' the grave, for Tomislav, Just a man, Easy, King for a day --- nežnost, surovost, duhovitost, tuga, sreća, i još hiljadu stvari. Na kraju 'Ajde Jano, na srpskom. Neprocenjivo. Faith no more je zablistao.
Otišli smo u prvi red. Sklanjaju bubnjeve sa bine i instaliraju neke sprave sa računarima u sredini. Počinje da mi se prevrće po želucu. Počinju. Razočaran sam. Neću da pišem koliko sam razočaran, jer mnogo volim Sisters of Mercy, a ne tamo neke jebene DJ-eve.
Stižem ujutru oko pola 6, tuširam se, pijem kafu i odlazim na ispit. Pokušavam da ostanem budan. Isparavam na alkohol. Muka mi je. Odrađujem ispit za prolaz i polazim.
Spavao sam 2,3 sata, probudio se i nastavio da pijem sa društvom.
Vraćam se dole. Lom. Prašina mi se lepi za znoj. Čekam dan, Čak i da mogu, Bolje ti, Vreme je, i naravno (V)ime. Ekscentrični Marinković. Bjesovi. Lomimo se napred. Jedan od najboljih domaćih bendova uživo još jednom razvaljuje.
Svi na Pod i Eva Braun. Polazim po pivo i čekam da završe, ispred. Stiže me san, ali počinje Block Out, i to sporim stvarima. Stara dobra Deponija, i stari dobri Nikola Vranjković. Block Out mi je prva prava ljubav sa domaće scene. Majdan. Dobro usvirani manijaci šire dobro poznati mrak. Nema promašaja. Završavaju kombinacijom brzih stvari. Opet haos. Poslednji atomi snage. Odlazim na livadu, bacam se u travu, i tonem u san, pitajući se da l' su se poslednja tri dana zaista desila.

Aleksandar Marković

Emocije i energija

Sun, 12 Feb 2012 15:12:17 +0000

Fri 10 Feb – Consecration & Magma
Na Magmu nisam obratio neku posebnu pažnju, niti odgledao ceo koncert, jer sam se umorio od tog harcore-a koji oni sviraju, ali rade svoj "posao" kako treba i pozdravljam to.
Consecration je krenuo; Alligator, Cimet, Romantična policija, Rinasek, niz energičnih stvari pomešanih sa čovekom na bini koji se pretvorio u emociju, i stopio sa muzikom. Neverovatan odnos publike i benda, neverovatna energija, pesme su zvučale i bolje nego na "kompu", i sve to začinjeno "BIGZOVSKOM" atmosferom. Sirovi underground na 6. spratu. Neprocenjivo. Šteta što je bend osuđen na vreme i prostor u kom se nalazimo.

Oni sviraju punk

Sat, 31 Dec 2011 14:14:00 +0000

Thu 29 Dec – Pekinška patka, Lude Krawe, Bolesna Štenad
Sedeo sam kući i pokušavao da učim. Onda je telefon zazvonio. Jedan ortak sa faxa mi je saopštio da ima kartu višak za Pekinšku Patku i pitao da idem sa njim. Pristao sam. Došao do mene, popili par pelinkovca, i dosta piva. Inače, nisam mnogo slušao Pekinšku Patku. Bili smo oko 10 u Domu Omladine, prilično podgrejani, naišli na onu predgrupu koja je predgrupa na svakom drugom koncertu, Bolesna Štenad. Sranje neko. Patka je krenula da prži ubrzo potom. Nizale su se stvari, nepoznate i poznate meni, i prosto je veličanstveno biti prožet energijom koju ti, već "starci", pružaju. Svirali su kao da imaju po 20 godina, kao da su se juče okupili i navežbali par dobrih, brzih punk stvari. Oduvali su nas. Koncert je bio fenomenalan, bez grama foliranja. :)
Čak sam zaboravio na 0,33 limenke, kojim pokušavaju da profitiraju organizatori. Šalim se. Sebično bi bilo da kenjam sad o tome, kad je sve ostalo bilo stvarno super.

Nije sve tako sivo

Sun, 11 Dec 2011 17:13:04 +0000

Sat 3 Dec – Consecration
I dok je Lepa Brena, ovaj Hladno pivo, sviralo pedeseti put, negde na Novom Beogradu, nas nekoliko se okupilo da sluša Consecration u Žici. Mrzi me da opisujem koncert, dovoljno je, savršeno. Spoj energije, moćnih rifova, dobrog vokala, sjajne ritam sekcije, probrane publike uvek za posledicu ima odličnu svirku. Nemam apsolutno ni jednu zamerku, svaka čast momcima.

Dobra muzika, američki majmun i jakna

Sun, 11 Dec 2011 17:02:50 +0000

Sat 10 Dec – Koncert Godine 2011
Vojvodina, Novi Sad, dobri ljudi, dobri domaćini, kulturni. Popili smo par piva u kafani "Ribar" u Dunavskoj i pojeli čorbu preko puta. Baš onako kako sam ja to zamišljao. Onda smo kupili još piva i nastavili na klupi. Osećao sam kako mi sinteza adrenalina i piva, u koje neko šora u fabrici, blago mute razum. Bio sam spreman za koncert. Kod Spens-a smo stigli oko pola 5, popili još par piva i neki rum. Ušli smo unutra oko 18h, a Dža ili Bu je uveliko pržio. Ustali smo i krenuli, atmosfera je bila na zavidnom nivou. Sam Spens je pružao dovoljni prostora i akustike za moćan koncert. Pristojna cena piva je ulepšala celu stvar. Jaknu sam ostavio u garderobu, za sto kinti, iako se kasnije ispostavilo da je to fatalna greška. Elem, koncerti su nizali bez prekida. DLM, EYESBURN, rasturaju, adrenalin, znoj, ponegde i krv. Jako mi je drago što sam posle toliko godina dobio priliku da DLM slušam uživo. Huntersi, Nered, Goblini, sve je bilo u najboljem redu. U međuštimovanjima na glavnom stejdžu su solidni neafirmisani bendovi začinili celu stvar, da bude još bolja. Nije se stajalo ni u jednom trenutku. Partibrejkersi su me, iako X puta otrežnjenog, toliko podigli, da sam mislio da će mi mozak ekspodirati. Po jakne smo pošli posle Partibrejkersa. Bila je jako velika gužva, i bakzus, na stejdžu pored su neke paljevine glumile nešto, pred nastup Sunshine-a. Čekao sam dugo, nekih 45 minuta i predao jednoj pičketini svoja dva broja. Vratio se sa drugovom razderanom jaknom i izgovorom da moju ne može da nađe. Dohvatio sam ga i zamolio da pogleda još jednom da mu ne jebem mater. Neka vrsta američkog majmuna sa kostimom SECURITY me je gledala čudno. Nije mi našao jaknu, a broj je bacio i pobegao iza. Zvao sam maskiranog majmuna, ali ne nije razumeo, a moj majmunski je bio loš. Ja i još dva drugara smo upali u garderobu i imali pristup apsolutno svim jaknama. Mogao sam da ukradem bilo šta. Posle pola sata potrage, našao sam svoju jaknu, bez kapuljače i otišao do policije da prijavim incident. Poslali su me kod američkih majmuna. Nisam znao njihov jezik, a bio sam sve besniji. Vratio sam se kod pandura, a tamo nisu stajali oni, nego par mongoloida sa pendrecima i kačketima. Nasmejao sam se u trenutku i na kraju odustao, ostavljen bez izbora. Probao sam da pozovem rezervat za istoimene mongoloide, i jesam, i nakon par sekundi proseravanja spustio slušalicu.

Poruka (organizatorima) : Imate sreću što živimo u ovako usranoj zemlji, gde organi reda i mira, nisu ni u redu ni mirni, i ne znaju šta je IQ.. Da sam slučajno Nemac, Francuz, Rus i da imam istoimena održavljanstva, jebao bih vam mater isto veče. Nedopustivo je to što ste uradili, smešno i neozbiljno. Neko je mogao dokumenta i novac da ostavi u jakni. Nadam se da su dotični pederi u garderobi najebali, jer nisam bio jedini kog su oštetili. Mnogi ljudi su ostali bez jakne sinoć.

Tezga(ne, ne tezga, kutija sa koje prodaju gumice za kosu i imalin)

Sun, 6 Nov 2011 13:58:34 +0000

Sat 5 Nov – Obojeni program
Pretpostavljam da mi je nedelju dana i sjajan tročasovni koncert Block Out-a bio dovoljno da zaboravim koliko je govno zapravo Gun klub. Imao sam 1300 kinti i došao ispred ulaza. Nisam imao kartu. Rekli su: " Soma matori! Soma je ulaz." . Pomislih: " Nisam mator " . Elem, dao sam hiljadarku i udjoh, sada sa još većom željom da konačno čujem uživo Obojeni program. Negde oko 15 minuta pre ponoći, krenula je predgrupa. Ne znam kako se zovu, ali nisu zvučali loše. Vozili su neki provereni fazon Sonic Youth-a i to mi je bilo ok. Modifikovali su to na svoj način, devojka je pevala super i sve je bilo ok za sad. Odsviraše ljudi nekih pola sata i najaviše Obojeni program. Kebra i ekipa su se pojavili oko pola 1. Kebra je bio u Diznilendu. Ipak je to Obojeni program, neće da "omanu", siguran sam..
Počeli su, nisam mogao da prepoznam pesmu. Kebrin glas je bio prilično stegnut..
Nije zvučalo najbolje, ali popraviće se posle par pesmi.. Popravio se, ali ne mnogo, taman dovoljno da publika prepozna sledeću pesmu, i taman dovoljno za dobru atmosferu i ekstazu.. Međutim, nešto nije bilo u redu, osećao sam to.. Ne mogu da opisujem dalje, završili su svirku posle jebenih 45 minuta sa dva hita i onda su izašli na bis odsvirali još jedan uz : Hvala puno, hvala puno, hvala puno...
Nisam mogao da verujem, bio sam siguran da se zajebavaju i da će da nas dunu sa Abecedom ili šta ja znam.. Ali nisu. Otišli su.. Nisam ih mrzeo, samo mi je bilo jako žao. Nije to bio Obojeni program, to su bili neki likovi koji su nekad bili deo Obojenog programa. Teškog srca, ali mislim da ne bi trebalo više da sviraju. Iako sve ovo pišem dok mi se u Winampu vrte baš njihove stvari, bend nije ispoštovao fanove. Pljunuli su nam u facu, uzeli novac, odradili osminu posla i otišli. Zaboraviću ono od sinoć i pustiti Obojeni program iz Winampa, kao da je jedini koji postoji.

"S jaknu" i 0,33

Sun, 30 Oct 2011 23:26:29 +0000

Sat 29 Oct – Block Out, Brigand
Adresa: Miloša Pocerca 10. Lokacija: Gun klub. Ambalaža: 0,33.
Daj bre, koji još to pe*eri dovode tako dobre underground bendove i onda na najkurvinskiji mogući način zarađuju novac. Stigli smo tamo oko 15 do 11, i iz Govna, pardon Gana, se čulo neko kukanje. Ušli smo u 14 do 11 i zamolili osoblje da nam uz naknadu od jednog evra ostavi jakne. Rekli su nam da nema mesta. Pa dobro jebote, koja će još budala da gleda Block Out sa jaknom u ruci?! Jebem mu mater, da l' je toliko teško bilo isfiltrirati broj karata u skladu sa brojem mesta u ostavi?! If(broj_mesta_u_ostavi < broj_karata) ne prodaj karte više.
Ušli smo dublje u govno i shvatili da je jedino pivo koje se prodaje Jelen od 0,33. Shvatio sam da je neko pokušao da reinkarnira preminulu Akademiju, i pritom prodavao jebeno pivo u 0,33 ambalaži. Prevrnuo mi se želudac. Unutra je bilo jako zagušljivo. Akao sam jaknu sa sobom i baš kad je predgrupa završila stacionirah se na o,25 m kvadratnih. Block Out je krenuo. Veži me. Odlična stvar. Atmosfera: Gomila napaćenih pozera i pozerki žmuri i klati se, u fazonu: " Mi razumemo ovo, mnogo smo cool i mračni smo i inteligentni. Ja pišem poeziju sa grobljima." Nego dobro, navikao sam se na to na njihovim prethodnim nastupima. Jakna mi je i dalje bila u ruci. Svirali su sporije stvari i zvučali premoćno. Posle par pesama sam zaboravio na jaknu i 0,33. Pesme su se nizale i vreme je polako odmicalo. Pederi koji su na koncert došli kako bi povatali nešto su polako počeli sa svojim fanovima Block Outa da napuštaju prednje redove što mi je omogućilo da se polako približim bini. Oko mene su neke ribe žmurile i pevale svojim momcima u facu pesme dok su ovi pokušali da ubodu po koju reč. Bitno je da su svi imali majice Block Out. Onda su se ljubili 15, 20 minuta jer ih je pogodila pesma u kojoj se radi o svemu samo ne o ljubavi između jebenog pozera i njegove devojke koja će posle koncerta da ode da čita Ničea kako bi sutra drugaricama pričala kako je čitala mnogo moćnu knjigu i kako je jedva skontala itd. Sve u svemu i ti paćenici su se polako povlačili, i brže stvari su krenule, pa opet neka spora, pa malo brža. Mitin performans je kao i uvek bio zanimljiv, a Nikola je ubadao žice bez greške.
Šta reći na kraju, kao i uvek, sjajan tročasovni koncert Block Out me je naterao da govno napustim sa osmehom na licu i da se nadam da neću imati povoda da odem tamo ponovo. Plejlista je bila šarena.Ta tri sata me provozaše kroz celo njihovo stvaralaštvo . Ozvučenje odlično. Osvetljenje je, kao i na prethodnim nastupima, dočaravalo atmosferu. Svaka čast Block Out-u. Nadam se da ću ih uskoro videti ponovo.

Nabildovana barbika

Sun, 7 Aug 2011 15:04:47 +0000

Thu 4 Aug – #45 Gitarijada
Kako je sve počelo? Iskrcasmo se oko 21 i 30 h na Kraljevicu. U toku je bio post-trijumfalni nastup benda AS I FALL, nešto poput zaklane Cece ili bolje reći žene sa penisom koja urla kao da se nekom pravda i misli da je zbog toga cool, a verovatno mama iz publike broji za još jednu gitaru. Sve u svemu, jedan od najgorih bendova koje sam gledao uživo. Zatim se na binu pojavila nabildovana uplakana barbika i kroz plač i spermu najavila nastup Riblje Čorbe, pa je nakon toga otrčala u bekstejdž. Saosećao sam se sa jednim kamenom u travi jedno dva sata i onda se Barbie vratila da kaže kako su bajkeri supercool (verovatno je našla nekog u međuvremenu) i najavila demo bendove. Jedino se sećam benda PRY, koji je trenutno najperspektivniji mladi bend na ovim prostorima. Sjajna kombinacija Alise i Tool-a, originalan nastup, Vojvodina... Elem, u međuvremenu je počelo da se rumori kako Obojeni Program neće nastupati, u šta nisam hteo da poverujem, a Barbie je sa drugaricom najavila Kultur Shock koji je dva sata topio po bini. Odličan bend sa odličnim live nastupom, pun odličnih muzilčara. Iako je posle Kultur Shocka trebao da nastupi Obojeni Program, Barbie, Ken i drugarica su se sa celom ekipom pokupili i nestali ostavivši hiljade sivih i pokislih fanova, među kojima sam bio i ja, u iščekivanju narednih pola sata kao poslednja pseta. Naravno, Obojeni Program nije nastupao, a kasnije sam saznao da zapravo nisu ni bili pozvani već da ih je neko samo "napisao" kako bi Zaječar prodao što više sendviča. Sačekao sam voz i vratio se kući nezadovoljan i besan.
Sutradan je bilo slično. Barbie je stavila jedan beli nike znojnik na levu i crni na desnu ruku i najavila Mind Reflection, inače prošlogodišnje pobednike po glasovima publike. Iako bend nije loš uopšte, utisak su ostavile tri ćelave devojke u Exploited i tri u Kreator majici koje su se uporno "šutirale" i pomerale usta misleći da niko ne primećuje da zapravo nemaju pojma ni jednu jebenu pesmu jedinog jebenog benda iz njihovog jebenog grada(ne računam cover bendove i onu katastrofu koja je nastupila kao demo bend prvo veče). E i onda se desilo, nekako su se kroz vreme dva jevreja direktno iz logora stvorila u sred te EXPLOITED-KREATOR-ESTROGEN mase. Kasnije se jedan drao "Uprava napolje", i to je naljutilo Barbie, ali su ih devojke ipak smirile. Barbie je najavila nekog Dada Topića, a ja sam otišao u kola i vrištao dva sata.
Kad sam se vratio, već je krenula druga garnitura demo bendova, od kojih mogu da pohvalim samo bend SOCKS- dve devojčice i dva momka koji za svojih 15 minuta nisu kenjali kako ih je ostavila devojka, nego su fino isprašili i povukli se sa scene.
Zatim je Barbie sva ushićena objavila kako je sa Rambom bila u nekom rialitiju i kako se on naljutio i neće da svira, i kako ona mnogo voli publiku, što je sinoćnom najavom Obojenog Programa i objasnila.
Disciplina Kičme je nešto što je jedino i zaista vredelo te večeri. Odličan nastup. Koja se čak par puta i nasmejao. Sve u svemu, podsetili su me da nisam potrošio par litra goriva ni za šta.
Pobedili su neki indijanci.
Neprestano turiranje motora je dočaravalo atmosferu obe večeri. To su sigurno bili neki cool tipovi...
Rezime: Nadam se da je grad Zaječar konačno shvatio da na njegovim prostorima nikad neće biti kulturnog progresa jer su pogrešni ljudi ostavili isuviše dubok trag. Okanite se "Gitarijade" i njenog daljeg organizovanja da nam ne uništite lepa sećanja jednog moćnog i energičnog festivala ili je prekrstite u " Vašar " ili " Jašar " ili " Šaban fest " ili " Slash " ili " Djordje David " .. Kako god, samo nemojte da sledeće godine dođe do zabune i zablude...
P.S. Prve večeri u celom gradu nisam imao gde da kupim da jedem, jer u jednoj pekari nije bilo salame, u drugoj lepinja itd. :)

Pogrešna sredina

Sat, 18 Jun 2011 13:32:25 +0000

Fri 17 Jun – Jelen Top 10 turneja
Samo da sledeći put KKN svira poslednji, ili prvi, degradatori atmosfere...

Na domacem terenu

Tue, 26 Oct 2010 20:31:08 +0000

Fri 22 Oct – Block Out Perfektno odradjena svirka na domacem terenu. Repertoar je bukvalno pokrio svaku epohu u stvaralastvu najboljeg domaceg benda, a atmosfera je kao i uvek bila jezivo upecatljiva.